Pazite na rečnik!

Da li ste ikada obratili pažnju na fraze i izraze kojima opisujete neku situaciju ili cilj pred sobom? Da li ste razmišljali o tome da male razlike u načinu izražavanja mogu da stvore velike razlike u stavu prema nekoj pojavi i da time mogu da odrede celokupan dalji ishod. Evo odmah ću da pojasnim na šta mislim… Toliko puta u govoru koristimo reči koje nas automatski onesposobljavaju i stavljaju u pasivan položaj. Govorimo, na primer, da je nešto “katastrofa”, “strašno”, “užas”. Govorimo “ne mogu”, “moram”, “nadam se da”… To su sve izrazi koji nas stavljaju u podređen položaj u odnosu na situaciju i predeterminišu naše dalje ponašanje. U ovom tekstu ću pisati o tome da kada umesto ovih fraza, koristimo izjave koje će nam dati moć da možemo da preokrenemo situaciju.

Jedan od najčešćih načina da opravdamo situaciju u kojoj smo se našli je da kažemo da nismo mi krivi za to što nam se desilo. “Nisam kriv zato što sam ostao bez posla”, “nisam kriv zato što nemam slobodnog vremena”… Prvo, suludo je u svakoj situaciji tražiti krivca. Ako se brzo pomirimo sa nastalom situacijom, imaćemo više vremena da se posvetimo njenom rešavanju. Zato kada se dogodi neka negativna situacija, umesto da se pravdate da niste krivi, preuzmite odgovornost i pristupite rešavanju. Kažite: “Ja sam odgovoran zato što sam ostao bez posla”, “Ja sam odgovoran zato što nemam vremena”. Time ste sa pozicije jadikovanja i kukanja prešli u poziciju kada tražite rešenje bez dodatnog otežavanja u vidu samosažaljenja.

Često u svakodnevnom govoru koristimo fraze kao što su “ne mogu” ili “moram”. Na primer, “ne mogu da se danas vidim sa tobom jer…” ili “moram da odem na rođendan na koji mi se ne ide jer će se prijatelji naljutiti na mene ako ne dođem”. Nemojte da koristite ove izraze jer oni jednostavno nisu tačni! Nije tačno da ne možete da se vidite sa prijateljem, nego je to vaš izbor da se ne vidite. Zamislite da taj prijatelj treba da vam donese sto hiljada evra. Da li i tada ne biste mogli da se vidite sa njim? Nije tačno da morate da idete negde gde ne želite da odete. Ništa vam se neće desiti ako ne odete. Ali da ostavimo na stranu to što korišćenje navedenih izraza ne odgovara istini. Mnogo veći problem je to što nas njihovo korišćenje unapred stavlja u bezizlaznu situaciju. Kada kažemo “ne mogu”, naša podsvest to tumači kako smo slabi. Ako kažemo da nešto ne možemo, onda to nikada i nećemo uraditi. Zato je mnogo bolje da umesto “ne mogu”, koristite “neću”. Neću više odgovara istini, a sa druge strane vam stavlja do znanja da je to vaš izbor da nešto nećete i pokazuje da vi imate kontrolu nad situacijom. Isto je i sa “moram”. Umesto već unapred rešene situacije koja nam ostavlja prostora jedino da se žalimo na situaciju kada nešto moramo da radimo protiv svoje volje, mnogo je bolje da koristimo izraz “mogu”. “Mogu da odem na rođendan, a mogu i da ne odem… izbor je na meni”. Kada imate moć nad situacijom, potpuno je drugačiji način gledanja na stvari, imamo više samopouzdanja, jači osećaj kontrole, izbegavamo osećanje beznadežnosti i bespomoćnosti.

Primetio sam kod drugih, ali i kod sebe da smo skloni da sasvim obične situacije u životu okarakterišemo rečima “katastrofa” ili “strašno”. “Strašno kakva je gužva danas u saobraćaju.”, “Katastrofa kakva kiša pada”… Slažem se da je to deo žargona, ali trebalo bi da se kontrolišemo i trudimo se da izbegnemo ovako pogubne i oštre kvalifikacije za nešto što je sasvim uobičajeno. Naša podsvest neće registrovati da se radi o žargonu, već će registrovati opšti užas i katastrofu o kojoj pričamo.

Tipičan jezik gubitničkog mentaliteta predstavljaju i izrazi “nadam se” i “samo kada bi”. “Nadam se da će biti bolje”, “Nadam se da ću dobiti povišicu plate”, “Samo kada bih imao više vremena u toku dana…”. Korišćenjem ovakvih izraza se stavljate u pasivan položaj iščekujući da će nešto da se desi što nije u vašoj moći. Time prestaju sve mogućnosti da bilo šta promenite, da uradite nešto što će da promeni situaciju. Na primer, za povišicu plate možete da pitate šefa, a pre toga da se potrudite da on shvati kako vi stvarno zaslužujete veću platu i da je srećan što radite sa njim. Vreme uvek možete bolje da organizujete i da stvorite prostora za željene aktivnosti. Zato umesto “nadam se” i “samo kad bi”, koristite “znam”. “Znam da će biti bolje”, “Znam da ću dobiti povišicu plate”, “Znam da mogu da imam više vremena u toku dana”.

Sve dok životne situacije tretiramo kao probleme i dok ih kvalifikujemo kao loše i bezizlazne situacije, bićemo nemoćni da ih promenimo. Svaku nastalu situaciju posmatrajte kao priliku da steknete novo i poučno iskustvo. Probleme smatrajte izazovima! Izazovi nas teraju da stalno nalazimo nove pristupe, nove načine za rešavanje situacija. Posle svake rešene situacije bićemo osnaženi, pametniji i iskusniji. Mnogo je bolje da život ne smatramo kao borbu, nego kao avanturu. U borbi nema pobednika, već samo onih koji su manje ili više izgubili. Avantura nosi sa sobom zadovoljstvo prilikom rešavanja situacija. A kada se uplašimo od budućih nepredviđenih situacija, jednostavno sebi treba da pružimo podršku i kažemo da ćemo se izboriti sa svim izazovima. Zato kad god sebe uhvatite da izgovarate ove gubitničke, onesposobljavajuće fraze, zastanite, pa preformulišite rečenicu. Otvorite sebi mogućnost da se uspešno izborite sa svakom situacijom.

 Tekst preuzet sa: tajna.rs