Moć Kukanja - pozitivni preokret u kukanju

Jedna od najčešćih žalbi koje muškarci imaju prema ženama jeste da se previše žalimo I kukamo. Neki muškarci su doduše takođe veoma dobri u tome. Međutim, bez obzira koji je vaš pol, kukanje može uticati na unutrašnji mir drugih ljudi kao I na vaš.

Jednom prilikom sam gostovala kod Opre u emisiji, I pričala na temu kako ljudi izlaze na kraj sa smrtnim bolestima. Bilo mi je zadovoljstvo da na stejdžu budem zajedno sa čovekom koji je oboleo od neurološke bolesti skleroze (Lou Gerigova bolest). Osuđen na invalidska kolica, izgubio je skoro svaku fuknciju. Pošto više nije mogao samostalno disati, imao je respirator koji je disao umesto njega. Nije mogao sam da jede I hranu je dobijao preko cevčica. Takođe nije mogao ni da govori, tek je malo pomerao usne. Nema problema. Njegova žena I medicinska sestra, čitala je sa usana umesto njega. Uz svu tu pomoć, verovali ili ne, on je postao motivacioni govornik.

Čovek je bio jedna zapanjujuća inspiracija. U poređenju sa njegovim ekstremnim okolnostima, moje kukanje oko posla, debelih butina, I nevaspitanih vozača delovalo je potpuno narcistički. On je imao svako pravo da bude depresivan I ljut, I sigurna sam da je imao svoje momente. Međutim, prema izjavama njegovih bližnjih, on je bi apsolutni I istinski učitelj mira. Kada ga je Opra upitala kako je uspeo da održi svoj pozitivni duh, on je odgovorio da svi mi imamo isti izbor. Možemo imati kuknjava parti ili mirno srce. On je je vežbao da stalno bira srce.

Svako od nas je suočen sa istim izborom, ali oni koji izaberu kukanje umesto mira obično pronalaze saveznike usput. Recimo da gledate svoja posla, možda ste čak I raspoloženi, a onda, odjednom se pojavi neko očajnički žedan pažnje, bilo da je uživo ili preko telefona. Oni žele da dođete na kuknjava parti. Pesma koja započinje parti glasi nešto poput ovoga: Izgledaš/zvučiš tako umorno. Toliko se naradiš za sve. Jesi dobro?

Odgovor koji se od vas očekuje jeste veliki, snažni izdah, a onda da nabrojite sve stvari koje vas iscrpljuju, sve ljude kojima je potrebna vaša pomoć, sve činjenike koji ne upseju da cene vašu istinsku vrednost, I sve stvari koje biste najradije radili umesto svog tog rada. A onda vas dotična osoba pokušava preteći.

Za tili čas, vas dvoje biste mogli izgraditi slučaj mizerije koji bi I bluz pevača učinio ponosnim. Sećate se pesme: Jadna, jadna I sirota ja? Volim da je slušam dok sam u depresiji, zato što je toliko očigledna I providna da je bukvalno parodija koja me neizbežno nasmeje I vrati u dobro raspoloženje. Pitanje glasi: zašto savršeno uračunljivi ljudi ipak biraju da od kuknjava partija naprave tako ozbiljni, takmičarski sport? Očigledno je da vas ta igra može učiniti da se osećate malo bolje na kratko vreme jer vam pruža podršku od još jedne očajne I jadne osobe. A očaj voli društvo. To je strategija koja sarađuje.

Kukanje u društvu je ono što psiholozi nazivaju regresivno suočavanje. Kada ste u procesu kukanja, vi se krećete nazad u vremenu, ponašajući se kao bespomoćno dete umesto kao samoostvarena odrasla jedinka. Kolega koji kuka sa vama vas podržava u vašoj regresiji, umesto da vas izazove da postignete samosvesnost I rast. Zdrava socijološka podrška podržava autentično prilagođavanje I suočavanje  što vas dalje tera na izazov da pronađete veće značenje I pomaže vam da razvijete nove strategije suočavanja dok slavite one koje već funkcionišu odlično.

Blesava I mudra autorka Loreta LaRoš predlaže da kada želite da kukate to radite sa prijateljem I kako treba. Svako od vas ima po dva minuta da kuka bez prekidanja. Ako ste srećne ruke uspećete da za to vreme ispraznite sve što vam je na duši I na taj način kreirate parodiju na kuknjava partije tako što ga ne shvatate ozbiljno. Ako imate još par minuta, svako bi onda trebao da nabroji sve ono na čemu je zahvalan. To vas ostavlja u mnogo boljem stanju uma.

Ove nedelje, obratite pažnju na regresivno kukanje. Lako možete odbiti silne pozive na kukanje tako što ćete spominjati sve one stvari koje vam idu dobro. Zauzetost može biti I blagoslov. Pokušajte da se fokusirate na pozitivno svaku put kada vam dođe želja da kukate. Ako vam je potrebno da se istrsete, stavite ruke na kukove dok stojite pred ogledalom, I kukajte 200 na sat puna dva minuta. Prilično smešno, zar ne?

Tekst: Džoan Z. Borišenko

Prevod: Ratnici svetlosti

Foto: Stocksy

Trinaest saveta za sreću

1. Izaberite ljubav umesto da budete u pravu - Dipak Čopra.

2. Sreća je izbor koji napravite. Svaka vaša misao je odluka u nekom momentu i vi ste ti koji odlučuju da li ćete se plašiti ili biti srećni. Kroz zahvalnost, oproštaj i posvećenje miru možete dostići sreću - Gabrijela Bernštajn.

3. Prihvatite sebe, i očekujte više od sebe - Grečen Rubin.

4. Brojite pozitivne stvari u svom životu... molite se svakog dana...uvažavajte Boga vodeći računa o vašem telu i duhu...uklonite sve negativne ljude iz svog života...naučite da oprostite sebi i drugima...gledajte izlaske i zalaske sunca - Ričard Simons.

5. Konstantna potraga za srećom će vas dovesti do razočaranja zato što sreća nije održiva i trajna. Ali zahvalnost, prihvatanje, mir i ljubav jesu. Težite tim kvalitetima i shvatićete da ste srećni mnogo češće - Kristina Hesler

6. Verujte sebi. Ako ne naučite da verujete sebi, nikada nećete biti srećni. Uvek ćete sebe podređivati nekome ili nečemu što je izvan vas - Pol Selig

7. Ništa nema značenje, osim onog značenja koje mu mi damo. Nije stvar u “pozitivnom razmišljanju”. Poenta je u “moćnom razmišljanju” - ako to shvatite, u svakoj situaciji ćete moći da pronađete neko najbolje značenje - ono koje vas stavlja u prostor ljubavi, nade i sreće - Meri Forleo.

8. Moj savet svima koji tragaju za srećom je da znaju da imaju izbor - uvek možemo da izaberemo da budemo srećni. Ne ovorim o površnom izbegavanju onoga što nas povređuje. U svakoj situaciji mi odlučujemo kako ćemo razumeti okolnosti i naše shvatanje tog događaja određuje da li ćemo ići napred ili ne - Merilin Tam.

9. Sreća ili ispunjenje dolaze onda kada iskoračimo iz sebe i nađemo svrhu. Kratkotrajna sreća dolazi kada jurimo “stvari” - hranu, drogu, materijalne stvari, veze i slično. Ali svi znamo da to ne traje dugo. Učešće, povezivanje i ljubav - kada naučimo kako da negujemo te stvari u sebi i kako da ih dajemo drugima, zakoračili smo u drugi svet - Mastin Kip

10. Ako želimo sreću, treba da pratimo tradicionalnu Grčku mudrost koja kaže da živimo život pun vrlina. Drugim rečima da iskusimo najvišu i najbolju verziju nas samih. Ako živimo potpuno nema mesta kajanju, nervozi, zabludi, samo sreća - Brajan Džonson.

11.  Kada govorimo o traganju za srećom, poljubac smrti je nekako ključna stvar koju vezujemo za sreću, odnosno verovanje da će nas neka druga osoba usrećiti. Ljudi moraju da spuste kriterijume kada je u pitanju ono što ih čini srećnima . Nikada ne govorite sebi da ste fantastična ličnost, to vas vodi ka tome da budete nesrećni. Umesto toga posmatrajte sebe kao običnu osoba i sa nogama čvrsto na zemlji krenite putem sreće - Karolin Mis.

12. Sreća dolazi kroz pronalaženje mira i slobode u nama samima i donošenju sreće drugima - Metju Rikard.

13. Kad shvatimo da kontrolišemo naše unutrašnje emocije, kontrolišemo kako se osećamo iznutra i spolja i sami odlučujemo šta se događa oko nas. Jednom kada shvatimo da smo preuzeli kontrolu našeg unutrašnjeg sveta, onda imamo obavezu da usmeravamo naše emocije. Možemo da izaberemo sreću - u bilo kom momentu života. Pozitivne emocije pomoći će vam da budete zdraviji, da se dobro osećate i da uspete. Što više dozvolimo sebi da se osećamo srećno, više ćemo stvarati pozitivne stvari. Sreća je izbor. To je tajna - Suzi Prl.

 

Izvor: 24 sata

You see a mousetrap, I see free cheese and a fucking challenge :)

Nase reakcije nas definisu

Kada vas je neka osoba poslednji put iznervirala? Pre neki dan? Maločas?

Hteli da priznamo ili ne, ne prođe dan a da za neku svoju frustraciju okrivimo druge ljude. "Oni" nas iritiraju, rade pogrešno svoj posao, nisu kompetentni, nepristojni su, loši su vozači, prespori su, dosadni, bezosećajni...

Ukoliko nastavimo da ovako reagujemo na ljude, da nam misli budu "po difoltu nameštene", bićemo uvek besni, uvređeni, povređeni, razočarani i nećemo videti kraj ovim našim frustracijama.

A problem nije u drugima. Drugi ljudi nikada nisu krivi.

U knjizi američke zen autorke Charlotte Joko Beck "Svakodnevni zen", Leo Babauta otkrio je ovu poučnu životnu lekciju - problem je u našoj reakciji.

Mi ne možemo da se odbranimo od činjenice da će neko prema nama biti nepristojan, prost, nevaspitan. Nekad će se to desiti i više puta na dan. Međutim, iako ne možemo da zaustavimo druge u njihovoj nameri da nam se na taj način obrate, mi možemo da promenimo način na koji ćemo odreagovati.

U momentu kada budemo naučili da reagujemo smirenije, uzdržanije..., bićemo srećniji. Sa osmehom i reakcijom koja će biti više saosećajnija, možda uspemo i da transformišemo druge ljude. Leo nam daje nekoliko saveta kako da reagujemo smirenije:

• Kada primetite da počinjete da se osećate frustirano, uvređeno, besno... napravite pauzu. Udahnite duboko.
• Ne reagujte. U besu svaka reakcija je pogrešna.
• Hajde da proanaliziramo ideju koju imate o tome kako bi drugi trebali da se ustvari ponašaju. Shvatate li da se, dok god se držite te ideje i tih misli, zapravo, udaljavate od stvarnosti. Pokušajte da uskladite realnost sa svojim očekivanjima.
• Bacite svoja očekivanja u "okean".
• Smejte se. Prihvatite da je osoba koja stoji ispred vas ali i vi, samo čovek.
• Reagujte sa više saosećanja. Kada prestanete da krivite drugu osobu za to što nije odreagovala "perfektno", tek tada možete da odgovorite odgovarajuće i sa više emocija. Prihvatanjem stvarnosti ne znači da niste preuzeli ništa - to znači da ste "otpustili" frustraciju. Tada možete da odreagujete kako treba, i sa većom kontrolom reči i dela.

Zato, otpustite frustraciju, nasmešite se i reagujte s više osećanja. Druga osoba, koliko god neprstojna bila, takvu vašu reakciju neće očekivati.

Video na tu temu napravila je i Vina sa sajta Ratnika svetlosti: https://www.youtube.com/watch?v=Dd0_7ycj6bk

Tekst priredila: Ana Dodig za Sensa magazin

Foto: Stocksy

You'll See It When You Believe It

Cetiri indijska principa

Prvi princip kaže: "KOGA GOD SUSRELI, TO JE ONAJ PRAVI."

To znači da niko ne ulazi u naš život slučajno. Svi oni koji nas okružuju, bilo ko s kim ste u odnosu, predstavlja nešto - bilo da nas treba nečemu naučiti ili da nam pomogne da popravimo trenutnu situaciju.

Drugi princip kaže: "ŠTA GOD DA SE DOGODILO JE JEDINA STVAR KOJA SE I MOGLA DOGODITI"

Ništa, apsolu tno ništa od onoga što smo doživeli nije moglo biti drugačije. Čak ni najnevažniji detalj. Nema "...da sam to barem učinio drugačije... tada bi i situacija bila drugačija!" Ne. Ono što se dogodilo je jedina moguća stvar koja se mogla dogoditi i moralo se dogoditi - da bismo naučili lekciju kako bismo se poerili ka napred. Svaka situacija u životu u kojoj se nađemo je apsolutno savršena, čak i kada prkosi našem razumevanju i izaziva naš ego.

Treći princip kaže: "SVAKI TRENUTAK U KOJEM NEŠTO ZAPOČINJE JE PRAVI TRENUTAK."

Sve počinje u tačnom trenutku, niti prerano niti prekasno. Kada smo spremni za to, za nešto novo u svom životu - to je tu, spremno da započne.

Četvrti i poslednji princip kaže: "ŠTO JE GOTOVO, GOTOVO JE."

To je tako jednostavno! Kada nešto u našem životu završi, to pomaže našem razvoju. Zato, obogaćeni prošlim iskustvom, bolje da to pustimo i krenemo dalje.

Mislim da nije slučajno da upravo Vi sada ovo čitate.

Ako su vas ove reči dirnule, to je zato što vam je upravo ovo (saznanje) bilo potrebno i što razumete da ni jedna jedina snežna pahuljica ne može pasti na pogrešno mesto.

Budite dobri prema sebi.
Volite celim svojim bićem.
Uvek budite radosni.

Od ambicije ka svrsi - Wayne Dyer

20 Ways To Feel More Grateful Instantly

I used to feel stuck in a job I hated, I was morbidly depressed, I was addicted to drugs and consumed with self-hate. The turning point in my dark turmoil was gratitude. 

 

I dug deep inside my barriers of tears to find a glimmer of hope. That hope turned into appreciation, and my appreciation turned into self-love, which manifested a new appreciation for life. 

By releasing my expectations and turning them into appreciation, my life transformed. Today I live my dreams fully. I am in my ideal career as a life coach, speaker, teacher and author, but even with a best-selling book on happiness, I still have dark moments of depression and fear. Ladies and gentlemen, welcome to being human. 

The difference between the old version of me and the new, more grounded me, strips down to one main tool: gratitude. Being grateful turns what we have in life into enough. It can take the pressure off of our souls to work harder, be more, prove our worth or overextend ourselves in search of an outward quest for approval. 

What I learned through my depression was that the longer we look outside of ourselves for answers, the less happy we can be. I started to study the qualities and habits of highly grateful and happy people. What it comes down to is their choices. I know when I choose to be happy and I choose to grasp the good instead of focusing on my problems, my life feels more manageable. 

If you want to be happier and more grateful, try one of these 20 ways to feel more grateful instantly. 

1. Simply show up and do the best you can, and know that that is enough.

2. Sit with your grandparents or parents and listen to their stories.

3. Teach by example.

4. Smile at strangers.

5. Tell your family you love them daily.

6. Forgive your ex lovers.

7. Bring your sick friend chicken noodle soup.

8. Stop over-promising.

9. Respect everyone, including yourself.

10. Speak kindly to yourself — all the time.

11. Give compliments daily.

12. Get in touch with your inner child and play more.

13. Take care of your body — where else are you going to live?

14. Respect yourself enough to know that you do deserve the best.

15. Don’t regret anything that once made you smile.

16. Follow your dreams; they know the way.

17. Be gentler with yourself.

18. Do what you love daily.

19. Embrace how unique and different you are.

20. Train your brain to see the good in everything.

 

Story:Shannon Kaiser Photo: Stocksy

Meditacija smehom

Ošo je predložio izvrsnu meditaciju za početak dana: meditaciju smehom.

Svako jutro nakon buđenja, a pre no što otvorite oči protegnite se kao mačka. Posle tri ili četiri minuta, dok su vam oči još uvek zatvorene, počnite da se smejete. Smejte se bar pet minuta.

U početku će smeh biti namešten, ali uskoro će zvuk tog vašeg smeha izazavati iskren smeh. Izgubite se u tom smehu. Već posle nekoliko dana ćete se potpuno navići na tu ideju da se smejete iskreno i sa oduševljenjem svako jutro.

Ne samo da će vam postati prirodno nego će i uticati na ceo tok dana koji vas očekuje. Smeh afirmiše vašu unutrašnju energiju i u tih nekoliko momenata iskrenog smeha vi ste zapravo u najdubljem stanju meditacije. Misli prestanu da vam se motaju po glavi jer nemoguće je smejati se i razmišljati u isto vreme.

Ples i smeh su najbolji za postizanje tog zen stanja ne-uma, kada se granice preklapaju i vas preplavljuje jednostavno osecaj da postojite.

 

Tekst: Marija Milačić za Sensa Magazin

Samo napred, grešite!

Smešno je koliko nas male stvari koje čine deo naše svakodnevne rutine, mogu naučiti mnogo o nama. Prošle nedelje sam pazarila veliki buket ruža, u nameri da ukrasim naš trpezarijski sto. Kada sam se vratila kući, ušla sam u kuhinju I počela da pravim aranžman u vazi. Dok sam skidala lišće, pomislila sam kako bi bilo super da probam nešto novo.

Htela sam da eksperimentišem sa drugim načinom aranžiranja ruža, koji je zahtevao da grane ruže odsečem veoma kratko. I pre nego što sam presekla prvu ružu, zaustavila sam se, zabrinuta da ako odsečem granu toliko kratko, kasnije, ako ta nova ideja možda ne ispadne baš najbolje, neću moći da iskoristim ruže onako kako sam navikla. Istog sekunda kada sam primetila svoje predomišljanje, ideja mi je pala na pamet: Ako ne možeš da rizikuješ I možda napraviš grešku, kako misliš da ikad stvoriš bilo šta novo?

U tom momentu, taj jednostavni rad slaganja cveća u aranžman, postao je metafora kako strah od greške može urušiti našu kreativnost. Umesto da probamo nešto novo, lakše nam je da delamo u granicama naše zone komfora – onoj koja nam garantuje sigurni uspeh. Sigurna sam da znate na šta mislim. Možda ste vi umetnik koji okleva da primeni novi stil umetnosti u svom kreativnom radu jer se plašite da se to nikome neće svideti (ili da se vama neće dopasti). Ili ste možda vlasnik biznisa koji nikad ne proširuje svoj asortiman, jer se plašite da niko neće kupovati vaše proizvode ili uslugu.

Moje iskustvo sa ružama, nagnalo me je da upitam I druge kako, I na koje načine ih strah od greške sprečava da preuzmu kreativni rizik I uživaju u svom životu. Pogledajte sledeće primere I vidite da li se identifikujete sa njima:

Odugovlačim da okrečim svoju spavaću sobu, jer se plašim da neću izabrati dobru boju, ili nijansu.

Volela bih da upišem časove klasičnih plesova, ali od sebe očekujem da iz prve savladam sve, I onda izbegavam nemir celog tog procesa učenja.

Maštam već tri godine da se ošišam na kratko, ali stalno odlažem, jer se plašim da ću posle zažaliti zbog toga.

Nedavno sam upoznala tipa koji mi se mnogo svideo (I kojem sam se I ja mnogo svidela). Htela sam da ga pozovem da izađemo, ali sam se plašila da sam možda pogrešno protumačila njegove ‘znake’ I sad sam izgubila šansu.

 

Nervozna sam oko odlaska iz mog pretrpanog, malog stana u neki veći, jer se tamo možda neću osećati ovako udobno.

Bavim se dekorisanjem stanova već godinama, I uvek sam maštala da od toga I živim, ali se plašim da neću biti dovoljno dobra.

Tužno je čuti sve ove načine na koje dopuštamo da nas strah od greške sprečava da ispoljimo svoju kreativnost I u potpunosti živimo svoj život. Pre mnogo godina kada sam I sama shvatila da imam ovaj problem, odlučila sam da zauzmem kontra stav. Na zid moje kancelarije stavila sam veliki natpis: Samo napred, slobodno greši! I bacila se na posao. Dopustila sam sebi da isprobam nove stvari iako sam znala kakav ishod je moguće da se desi. Rizikovala sam sa svojim biznisom. I stavila sam sebe na izazov da ne odustajem I da se ne prepustim onom delu sebe koji je želeo da igra na sigurno. Dobra vest: još uvek sam tu, I pričam o tome!

Iako je pogodno planirati šta ako se desi najgori mogući scenario, istina je ipak da ćete sigurno praviti neke greške. Pravićete I pogrešne odluke. Iskusićete kajanje. A takođe ćete I nadživeti sve to, da o tome pričate. Trik je u tome da se okružite ljudima koji će vas podržati u tome, bez obzira na šta. Dakle, samo napred. Vežbajte pravljenje grešaka!

Stavite sebe na izazov

Stanite na sekund I setite se jedne stvari koju već neko vreme želite da uradite. Možda ste želeli da održite neki govor, da započnete baštu u prednjem delu dvorišta, da sašijete neku odeću, ili napišete neki dobar članak. Onda, kada to nešto imate na umu, učinite jednu stvar danas, a koja će vas pomeriti bliže u pravcu tog ostvarenja cilja ili želje. Manje brinite o uspehu, a više o tome da se efektivno suočite sa stresom od potencijalnog poraza. Verujte mi, jednom kada sebe naučite da se osećate ok. Sa time da pravite greške, jedan ceo novi svet otvoriće se za vas!

Tekst napisala: Cheryl Richardson, prevod: Ratnici Svetlost

Pazite na rečnik!

Da li ste ikada obratili pažnju na fraze i izraze kojima opisujete neku situaciju ili cilj pred sobom? Da li ste razmišljali o tome da male razlike u načinu izražavanja mogu da stvore velike razlike u stavu prema nekoj pojavi i da time mogu da odrede celokupan dalji ishod. Evo odmah ću da pojasnim na šta mislim… Toliko puta u govoru koristimo reči koje nas automatski onesposobljavaju i stavljaju u pasivan položaj. Govorimo, na primer, da je nešto “katastrofa”, “strašno”, “užas”. Govorimo “ne mogu”, “moram”, “nadam se da”… To su sve izrazi koji nas stavljaju u podređen položaj u odnosu na situaciju i predeterminišu naše dalje ponašanje. U ovom tekstu ću pisati o tome da kada umesto ovih fraza, koristimo izjave koje će nam dati moć da možemo da preokrenemo situaciju.

Jedan od najčešćih načina da opravdamo situaciju u kojoj smo se našli je da kažemo da nismo mi krivi za to što nam se desilo. “Nisam kriv zato što sam ostao bez posla”, “nisam kriv zato što nemam slobodnog vremena”… Prvo, suludo je u svakoj situaciji tražiti krivca. Ako se brzo pomirimo sa nastalom situacijom, imaćemo više vremena da se posvetimo njenom rešavanju. Zato kada se dogodi neka negativna situacija, umesto da se pravdate da niste krivi, preuzmite odgovornost i pristupite rešavanju. Kažite: “Ja sam odgovoran zato što sam ostao bez posla”, “Ja sam odgovoran zato što nemam vremena”. Time ste sa pozicije jadikovanja i kukanja prešli u poziciju kada tražite rešenje bez dodatnog otežavanja u vidu samosažaljenja.

Često u svakodnevnom govoru koristimo fraze kao što su “ne mogu” ili “moram”. Na primer, “ne mogu da se danas vidim sa tobom jer…” ili “moram da odem na rođendan na koji mi se ne ide jer će se prijatelji naljutiti na mene ako ne dođem”. Nemojte da koristite ove izraze jer oni jednostavno nisu tačni! Nije tačno da ne možete da se vidite sa prijateljem, nego je to vaš izbor da se ne vidite. Zamislite da taj prijatelj treba da vam donese sto hiljada evra. Da li i tada ne biste mogli da se vidite sa njim? Nije tačno da morate da idete negde gde ne želite da odete. Ništa vam se neće desiti ako ne odete. Ali da ostavimo na stranu to što korišćenje navedenih izraza ne odgovara istini. Mnogo veći problem je to što nas njihovo korišćenje unapred stavlja u bezizlaznu situaciju. Kada kažemo “ne mogu”, naša podsvest to tumači kako smo slabi. Ako kažemo da nešto ne možemo, onda to nikada i nećemo uraditi. Zato je mnogo bolje da umesto “ne mogu”, koristite “neću”. Neću više odgovara istini, a sa druge strane vam stavlja do znanja da je to vaš izbor da nešto nećete i pokazuje da vi imate kontrolu nad situacijom. Isto je i sa “moram”. Umesto već unapred rešene situacije koja nam ostavlja prostora jedino da se žalimo na situaciju kada nešto moramo da radimo protiv svoje volje, mnogo je bolje da koristimo izraz “mogu”. “Mogu da odem na rođendan, a mogu i da ne odem… izbor je na meni”. Kada imate moć nad situacijom, potpuno je drugačiji način gledanja na stvari, imamo više samopouzdanja, jači osećaj kontrole, izbegavamo osećanje beznadežnosti i bespomoćnosti.

Primetio sam kod drugih, ali i kod sebe da smo skloni da sasvim obične situacije u životu okarakterišemo rečima “katastrofa” ili “strašno”. “Strašno kakva je gužva danas u saobraćaju.”, “Katastrofa kakva kiša pada”… Slažem se da je to deo žargona, ali trebalo bi da se kontrolišemo i trudimo se da izbegnemo ovako pogubne i oštre kvalifikacije za nešto što je sasvim uobičajeno. Naša podsvest neće registrovati da se radi o žargonu, već će registrovati opšti užas i katastrofu o kojoj pričamo.

Tipičan jezik gubitničkog mentaliteta predstavljaju i izrazi “nadam se” i “samo kada bi”. “Nadam se da će biti bolje”, “Nadam se da ću dobiti povišicu plate”, “Samo kada bih imao više vremena u toku dana…”. Korišćenjem ovakvih izraza se stavljate u pasivan položaj iščekujući da će nešto da se desi što nije u vašoj moći. Time prestaju sve mogućnosti da bilo šta promenite, da uradite nešto što će da promeni situaciju. Na primer, za povišicu plate možete da pitate šefa, a pre toga da se potrudite da on shvati kako vi stvarno zaslužujete veću platu i da je srećan što radite sa njim. Vreme uvek možete bolje da organizujete i da stvorite prostora za željene aktivnosti. Zato umesto “nadam se” i “samo kad bi”, koristite “znam”. “Znam da će biti bolje”, “Znam da ću dobiti povišicu plate”, “Znam da mogu da imam više vremena u toku dana”.

Sve dok životne situacije tretiramo kao probleme i dok ih kvalifikujemo kao loše i bezizlazne situacije, bićemo nemoćni da ih promenimo. Svaku nastalu situaciju posmatrajte kao priliku da steknete novo i poučno iskustvo. Probleme smatrajte izazovima! Izazovi nas teraju da stalno nalazimo nove pristupe, nove načine za rešavanje situacija. Posle svake rešene situacije bićemo osnaženi, pametniji i iskusniji. Mnogo je bolje da život ne smatramo kao borbu, nego kao avanturu. U borbi nema pobednika, već samo onih koji su manje ili više izgubili. Avantura nosi sa sobom zadovoljstvo prilikom rešavanja situacija. A kada se uplašimo od budućih nepredviđenih situacija, jednostavno sebi treba da pružimo podršku i kažemo da ćemo se izboriti sa svim izazovima. Zato kad god sebe uhvatite da izgovarate ove gubitničke, onesposobljavajuće fraze, zastanite, pa preformulišite rečenicu. Otvorite sebi mogućnost da se uspešno izborite sa svakom situacijom.

 Tekst preuzet sa: tajna.rs

9 Rules for a Simpler Day By Leo Babauta

Our days fill up so fast, and are so rushed and filled with distractions, that they seem to be bursting.

It’s a huge source of stress for most people, and stress is perhaps the most important factor determining whether we’re healthy or sick.

So how can we simplify our days? It’s not incredibly hard, but I’ve found it’s best done in steps.

These are the steps I followed, though of course calling them “rules” means we should test them and break them as needed. No rules should be followed blindly. I’ve found these to work really well, though.

See below for my June Challenge to help you implement a simpler day.

9 Rules for a Simpler Day

These are the rules I suggest:

1. Know What’s Important. The simple version of simplifying is “Identify what’s important, and eliminate the rest.” So take time to identify the most important things in your life (4-5 things), and then see what activities, tasks, projects, meeting and commitments fit in with that list. Also take time each day to identify 1-3 Most Important Tasks (MITs), at the beginning of your day. Or the night before, for the next day.
2. Visualize Your Perfect Day. This is not so much because this “perfect day” will come true, as it is to understand what a simple day means to you. It’s different for each person — for me, it might mean some meditation and writing and spending time with my wife and kids. For others, it’s yoga and painting and a hot bath. For others, it’s time to focus on the important work, but still get other things done later in the day. Take a minute to visualize what it means to you.
3. Say No to Extra Commitments. Now that you’ve identified what’s important, along with the “perfect day”, you need to start saying “No” to things that aren’t on your important list, and that are standing in the way of the perfect day. The biggest thing you can say No to is a commitment — membership on a committee, involvement in a project, coaching or participating in a team, going to an event, being a partner in a business, etc. List and evaluate your commitments (professional, civic and personal), and say No to at least one. It just takes a call or email.
4. Limit Tasks. Each morning, list your 1-3 most important tasks. List other tasks you’d like to do. Say no to some of them. See if you can limit your list to 5-7 tasks per day (not counting little things, which you’ll batch). Limiting your tasks helps you focus, and acknowledges you’re not going to get everything done in one day.
5. Carve Out Un-distraction Time. When are you going to do your most important work? Schedule it with a block of time (1 hour, 2 hours, 4 hours, whatever works for you). Make this your most sacred appointment. Become incommunicado. Close the Internet, all notifications, hold all calls. Just do the most important task, then the next one if you have time.
6. Slow Down. We rush through our days, almost in a single frenetic anxiety-filled non-stop movement. Instead, slow down. Life won’t collapse if you aren’t rushing from task to task, email to email. You can pause, take a moment to reflect, smile, enjoy the current task before moving on.
7. Mindfully Single-task. Stop multi-tasking. One task at a time, with full focus on that task. Practice mindfulness as you do the task — it’s a form of meditation. Watch your thoughts wander to what you need to do later, but then return to the task at hand. Your day will be much simpler, and much more enjoyable, when you practice being present with your current task.
8. Batch Smaller Tasks, Then Let go. Email, paperwork, little things at the bottom of your task list (create a “small tasks” section at the bottom), minor phone calls, etc. … these shouldn’t get in the way of your important tasks. But they still need to be done sometime (unless you can let them go, which is best whenever possible). If you need to do them, batch them and do them in one go. It’s best to do these later in the day, when your energy is lower and you’ve done the important tasks for the day. Don’t let the small tasks get in the way of the big ones. When you’ve done a batch of small tasks (including processing email), let them go, and get out. You don’t want to do this all day, or even half a day.
9. Create Space Between. We cram our tasks and meetings together, and leave no spaces between them. The space between things is just as important as the things themselves. Leave a little space between meetings, even tasks. Take a break to stretch, walk around, get a glass of water, perhaps do some simple breathing meditation for a minute or two. Enjoy the space.

If you don't have a smile, I'll give you one of mine.

Prihvatite odgovornost za svoj život

Često razmišljam o tome kako većina ljudi nije spremna da prihvati činjenicu da su sami odgovorni za sve što im se dešava u životu. Iako su čitali knjigu Tajna, ili gledali film, iako uveravaju sebe da veruju u zakon privlačenja, i dalje su u stanju da se žale na neke više sile koje im ne dozvoljavaju da napreduju u životu.

Ranije nisam ni primećivao to stalno kukanje. Nekako mi je bilo normalno da ljudi kukaju i da se žale kada im nešto nije po volji. Ali sada, kada sam spoznao drugačiji način razmišljanja, strahovito mi smeta kada se neko žali. Naučio sam i da ne privlačim često takve situacije, ali desi se ponekad da i meni nepoznata osoba iz čista mira priđe i krene da kuka na svoju zlu sudbinu. Vaspitan sam tako da budem ljubazan prema svima i mislim da to zaista jeste vrlina. Ali u ovakvim situacijama ne postoji ljubazan način da prekinete tužnu priču, a da ne ispadnete bezosećajni, surovi, loši.

Nedavno se jedan dekica u čekaonici kod lekara zaleteo ka meni da me pita nešto. Nije mu smetalo što ga pre toga nisam ni pogledao, ni to što imam slušalice u ušima. Ljubazno sam se nasmešio i skinuo slušalice očekujući pitanje. Postavio je najopštije moguće pitanje, kao uvod u svoju tužnu priču. Odmah je nastavio sa istorijom svoje bolesti i šta mu je lekar rekao, pa šta je onda on njemu odgovorio, pa kako mora da kupi lekove, a ne može da ih dobije na recept i da mu je penzija 16.000 dinara. Kada je došao do penzije, rešio sam da prekinem razgovor i slagao sam kako ga ja potpuno razumem iako ja imam platu od 200.000 dinara i kako preko interneta zarađujem još toliko. On se zbunio, kiselo se nasmejao, rekao “svaka čast” i okrenuo na drugu stranu.

Koliko god vama sada izgledalo surovo i bezosećajno, ja nisam smeo sebi da dozvolim ometača u vidu dekice koji traži sažaljenje. Svi mi moramo da se okrenemo pozitivnim stvarima i pozitivnim primerima. Moramo da pronađemo način da ne završimo isto kao pomenuti dekica.

Da li možete da prihvatite činjenicu da ste sami odgovorni za sve što Vam se dešava? Baš sve!

Možda još uvek ne verujete da je tako. I ne morate da verujete, ali, bar do kraja teksta, prihvatite ovo kao činjenicu. Kada to stvarno budete shvatili i prihvatili, desiće se ogromne promene.

Niko nije kriv

Nemojte da pomislite da treba da preuzmete odgovornost da biste se osećali krivi zato što ste privukli neki događaj. Niko nije kriv. Iako ste privukli nešto loše, niste Vi krivi. Radili ste kako ste tada najbolje znali. Sada znate bolje i više. Sada znate da sami privlačite događaje, pa ćete se kloniti negativnih misli i osećanja da Vam se ne bi dešavale negativne stvari.

Ja imam kontrolu

Zar nije najbolje kada sami imate kontrolu nad svojim životom? Vi određujete šta ćete da radite, čime ćete da se bavite, šta će vam se događati, kako ćete se osećati… Ako smatrate da su spoljašnji događaji izvan vaše kontrole, osećate se tužno i bespomoćno. Ima li goreg osećaja nego biti bespomoćan?! Ali ako kažete sebi: “Da, ja sam uzrok. Daj da vidim kako mogu da promenim situaciju”, onda automatski dobijate kontrolu. Ako ste nešto privukli, onda sigurno možete i da ga se oslobodite.

Kada prihvatite odgovornost, više niste žrtva. Znam da je mnogima u podsvest usađeno da budu žrtve. Kao mali su najviše pažnje dobijali kada su bili bolesni ili povređeni. Onda se vremenom izgradio podsvesni program koji kaže: kada ti treba pažnja, ti se pravi da si jadan i ugrožen. I tako mnogi prožive svoj život glumeći žrtvu i očekujući pažnju drugih zbog toga što su jadni i bespomoćni. Ne, ja neću to! Ja hoću da maksimalno utičem na svoj život i zato preuzimam odgovornost!

Tako je moralo da bude

Do sada smo mnogo puta pominjali da se sve dešava s nekim razlogom. Kada budete prihvatili odgovornost za događaj, počećete da tražite i razlog njegovog nastanka. Shvatićete da je to što se desilo sigurno nastalo radi nekog višeg dobra, da vas nauči nekoj životnoj lekciji, da vam ukaže put za kasnije. Dakle, situacija koju ste doživeli je morala da se dogodi da biste kasnije postigli nešto više, bolje, drugačije… Koliko god vam se činio težak i bolan događaj, sigurno iz njega mogu da se izvuku neke pozitivne pouke. Samo je na Vama da li ćete to uraditi ili ne.

Ništa negativno ne mogu da privučem

Kada imate u vidu sve što je napisano, onda možete da izvučete zaključak da, u stvari, ništa negativno i loše ne možete da privučete. Sve što Vam se dešava je dobro i pozitivno! Možda će neka situacija izgledati katastrofalno drugima, ali ne sme i Vama tako da izgleda. Vi znate da svaka situacija nosi nešto dobro, da Vas svaka situacija uči nečemu novom, da je to prilika da promenite neke stvari u životu, da krenete drugačije ispočetka, da radite, napredujete, budete bolji i srećniji.

Razmislite samo koliku moć imate! Samo treba da kažete: “Da, to sam ja privukao! Odmah ću da ga se rešim!”

Tekst preuzet sa: tajna.rs

Energy Flows Where Attention Goes

The Top 20 Things Oprah Knows for Sure

Since the day the late Gene Siskel asked me, "What do you know for sure?" and I got all flustered and started stuttering and couldn't come up with an answer, I've never stopped asking myself that question. And every month I must find yet another answer. Some months I feel I hardly know a thing, and I'm always pressed to make the deadline for this column. This time around, I looked back and came up with my all-time top 20:
1. What you put out comes back all the time, no matter what. (This is my creed.)
2. You define your own life. Don't let other people write your script.
3. Whatever someone did to you in the past has no power over the present. Only you give it power.
4. When people show you who they are, believe them the first time. (A lesson from Maya Angelou.)
5. Worrying is wasted time. Use the same energy for doing something about whatever worries you.
6. What you believe has more power than what you dream or wish or hope for. You become what you believe.
7. If the only prayer you ever say is thank you, that will be enough. (From the German theologian and humanist Meister Eckhart.)
8. The happiness you feel is in direct proportion to the love you give.
9. Failure is a signpost to turn you in another direction.
10. If you make a choice that goes against what everyone else thinks, the world will not fall apart.
11. Trust your instincts. Intuition doesn't lie.
12. Love yourself and then learn to extend that love to others in every encounter.
13. Let passion drive your profession. 
14. Find a way to get paid for doing what you love. Then every paycheck will be a bonus.
15. Love doesn't hurt. It feels really good.
16. Every day brings a chance to start over.
17. Being a mother is the hardest job on earth. Women everywhere must declare it so.
18. Doubt means don't. Don't move. Don't answer. Don't rush forward.
19. When you don't know what to do, get still. The answer will come.
20. "Trouble don't last always." (A line from a Negro spiritual, which calls to mind another favorite: This, too, shall pass.) 

Source: http://www.oprah.com

Luiz L. Hej - Vaš izuzetni život

Šeril: Da li si oduvek imala takvu radoznalost za život? Da li uvek posmatraš svoje misli I dela I namerno ih uređuješ?

Luiz: Imam veliku radoznalost prema životu, I to mi je pomoglo da ostanem mlada u srcu. I to mnogo. Volim da upisujem nove kurseve. Volim da učim, I savladavam nove stvari. Upravo čekam da mi dođe nešto interesantno pa da upišem novi kurs u vezi toga. Takođe dosta slušam druge ljude – šta govore, kako se ispoljavaju. Veoma sam radoznala u vezi ljudi kao I za način na koji sama razgovaram sa sobom. Što više slušamo sebe I pravimo pozitivne promene bazirane na novim otkrićima koje smo imali, to nam život postaje sve interesantniji.

Šeril: Slušajući tvoju mudrost, ubeđena sam da je tvoja unutrašnja radoznalost u vezi života, ljudi, I radoznalost o samoj sebi upravo ono što je doprinelo da tako dobro stariš. Kada volimo da učimo – kada smo posvećeni našem ličnom rastu I tu posvećenost onda podupremo delanjem – mi ostajemo angažovani za život na način da imamo svrhu I smisao. Osećamo se još više konektovani sami sa sobom, sa drugim ljudima, I sa većim izvorom energijem zvanim Život. Čini se da stvari prosto teku kada živimo u poravnanju sa svojom esencijom, delom nas koji je beskrajan I bezvremen.

Zanima me koja su uverenja tebi koristila dok si starila.

Luiz: Ja verujem da sam odrasla, snažna, zdrava devojka sa gomilom dobre energije. Jako sam zadovoljna što imam ovu energiju koju imam, koja mi omogućava da živim život koji živim, I da uživam u društvu fantastičnih prijatelja. Ja verujem da me život voli. Verujem da sam bezbedna u svakom trenutku. Verujem da samo dobra iskustva leže predamnom, I ja blagosiljam druge ljude I znam da život blagosilja mene I da me čini bogatijom. Ja znam da je sve u redu u mom svetu.

 

Takođe smatram da je smeh mnogo bitniji nego naša briga da li ćemo dobiti bore. Pronalazim da se smajem sve više I više. Veoma malo stvari mi nervira. Čak šta više, sada se osećam slobodnije nego kada sam bila dete. Kao da su me moje dobre misli vratile u stanje nevinosti koje je poput blagoslova. Ovih dana se mnogo više zezam I smišljam šale na svoj račun. Kultivisala sam mentalni pogled na svet koji mi omogućava da posmatram život na sa najpozitivnije tačke gledišta. Taj pozitivni, pun ljubavi, zahvalni, radosni stav privlači mi najbolji mogui život – I zbog toga je ovo moja najbolja dekada do sada.

Šeril: A šta je sa tvojim duhovnim uverenjima? Kakvu ulogu ona sada igraju u tvom životu?

Luiz: Interesantno je to. Odrasla sam bez ikakve religijske osnove, I verujem da je to jedna od najboljih stvari koja mi se ikad desila. Nisam morala da se odučim od bilo čega. Kada sam se upoznala sa metafizičkim svetom u Crkvi Religiozne Nauke, sve mi je imalo apsolutnog smisla – verovanje da smo svi mi izraz Božanske Inteligencije, I da kada se poravnamo sa tom inteligenicjom, možemo stvoriti željeni ishod. Nekada sam dosta odlazila u crkvu, I upijala sam učenja. Ali danas je moja bašta moja crkva. Odem u svoju baštu, radim I pronalazim svoj mir. Ako je u blizini fantastični sveštenik ili učitelj koji će održati predavanje, možda poželim I odem da ih poslušam, ali do sada sam čula već dosta. Sada to živim.

Odlomak iz knjige Luiz L.Hej I Šeril Ričardson, Možete stvoriti izuzetni život preuzet sa sajta Ratnika svetlosti

Univerzum satkan od energije

Naučna istraživanja konačno priznaju ono što su šamani i drevne civilizacije širom sveta odavno znali - da je energija u osnovi sveg postojanja i da sva energija dolazi iz istog Izvora. Eksperimenti iz oblasti subatomske fizike pokazuju da razni oblici energije reaguju na ljudsku svest i da menjaju svoj izgled i ponašanje pod uticajem spoljašnjih faktora. Od toga ko posmatra ponašanje najsitnijih čestica i njihovo subatosmsko strujanje zavisi i kako će se one ponašati i šta će iz njih nastati. To je dokaz da naše posmatranje, odnosno ljudska svest ima direktni uticaj na njihovo ponašanje. U prilog ovome govori i dobro poznati eksperiment koji je izveo doktor Masaru Emoto koji je kroz niz fotografija prikazao kako naše misli i emocije utiču na energiju vode i menjanju njenu fizičku strukturu. Misli, osećaji i sve druge, više kognitivne funkcije povezane su s kvantnim informacijama koje istovremeno pulsiraju kroz naš mozak i telo. Ljudska percepcija je rezultat međusobnog delovanja subatomskih čestica našeg mozga i mora kvantne energije. Doslovno - to znači da smo u rezonanci sa svetom koji nas okružuje.

Kvantni fizičari su dokazali da je čovek na svom najelementarnijem nivou energetski naboj. Svaka živa stvar je zapravo skup energija u beskrajnom polju energije koja je povezana sa svim drugim stvarima u svetu. Pulsirajuće energetsko polje je suštinski pokretač našeg bića i naše svesti. Poslednjih godina i naučnici tvrde da postoji životna sila koja prožima ceo svemir, a koju neki nazivaju kolektivna svest, Izvor, Ljubav, a religiozni ljudi bi rekli da je to Bog. Smisao je u tome da je sve nastalo iz ove energije i da ona predstavlja najbržu i ujedno najsuptilniju vibraciju koja postoji.

Ovu energiju neviđenog potencijala i snage mi ne možemo da osetimo u potpunosti, jer naš molekularni i spiritualni sistem nije "dizajniran" tako da izdrži energiju tolike snage. Frekvencija vibracija materijalnog sveta je niska, pa zato naše fizičko telo dobija samo onu količinu životne energije koju smo u stanju da podnesemo. Ipak, interesantno je da mi možemo da pojačamo svoje kapacitete i da se otvorimo za veći protok životne energije. U tom smislu je neophodno da radimo na sebi i da pripremimo i dovedemo u sklad naš um i telo kako bismo otvorili svoje energetske kanale za prijem i protok ove izuzetno isceljujuće i okrepljujuće sile. Postoje brojne tehnike koje mogu da nam pomognu na tom putu kao što su: reiki, prana healing, theta healing, joga, Rekonekcija, rad sa kristalima i mnogi drugi.

Svi ljudi imaju sposobnost da osete energije koje spadaju u fizički domen, ali je vrlo malo onih koji su svesni spiritualne, suptilne energije. Međutim, sama činjenica da mi ne vidimo i ne osećamo ultravioletne zrake ne znači da oni ne postoje. Isto važi i za suptilnu energiju. Na žalost, ne postoji aparat kojim bi mogla da se detektuje Životna sila koja ćelije čine živim, ali je eksperimentima utvrđeno da je telo za 21 gram lakše kada duša napusti telo.

Energija je u osnovi svih nivoa našeg bića, kako fizičkog, tako i mentalnog, emotivnog i duhovnog. Energija je u biti svih naših misli i emocija i konstantno cirkuliše kroz naš slojeviti energetski sistem. Fizičku snagu dobijamo iz hrane, vode, i generalno iz fizičke sredine, a emotivnu i mentalnu energiju razmenjujemo sa drugim ljudima. Takođe, na naše mentalno i emotivno biće uticaj ima i kolektivno nesvesno.

Naša lična vibracija predstavlja skup mnogih vibracionih sistema i kanala koji su u nama i oko nas i zavisi od toga šta jedemo i pijemo, ali još više od toga kako razmišljamo, šta osećamo. Takođe, drugi ljudi, kao i sve što nas okružuje utiče na naš energetski sistem i mi upijamo i procesuiramo tu spoljašnju energiju.

Postoji mnogo načina da razvijemo osećaj za suptilnu energiju, ali je u osnovi svega svesnost. Bez razvijene svesnosti ne postoji način da upravljamo tim najsuptilnijim delom svog bića. Da bismo razvili svoju svesnost potrebno je da pre svega osetimo sopstveno prisustvo, odnosno da postanemo svesni sami sebe i svega onoga što čini naše biće. Veliki duhovni učitelj Ekart Tol predlaže da uradimo vežbu koja će nam pomoći da osetimo svoje unutrašnje telo, odnosno svoje unutrašnje energetsko polje. Potrebno je da zatvorimo oči i da svu pažnju usmerimo na telo, da ga osetimo iznutra. Da osetimo impuls života u svim delovima svog tela, nogama, rukama, stomaku... Ako se dovoljno usredsredimo osetićemo tanano energetsko polje kako preplavljuje čitavo telo i unosi život u svaku ćeliju i organ. U ovoj vežbi je potrebno da osetimo to jedinstveno energetsko polje koje čini bit našeg postojanja, a ne da o njemu razmišljamo. Što više pažnje posvetimo ovom osećaju, to ćemo biti svesniji svoje prave izvorne suštine.

Da bismo osetili suptilne energije, prvo moramo da budemo svesni činjenice da spiritualna energija postoji. Spiritualnu energiju nije jednostavno osetiti, kao što je to slučaj sa ostalim oblicima energije koje osećamo sa svojih pet čula. Ono što primećujemo je ono čega smo svesni, i obrnuto - ono čega smo svesni u stanju smo i da primetimo. Isto je i sa suptilnim energijama.

Svi mi smo osetljivi na suptilne energije, ali smo vremenom zaboravili kako da ih primećujemo i interpretiramo. Sigurno ste i sami puno puta osetili tuđu suptilnu energiju, samo što tome niste pridavali pažnju. O tome svedoče situacije kada, na primer, gledate vozača u susednim kolima, i on se odjednom okrene i pogleda u vas. Šta mislite zašto je to učinio? Zato što je osetio da ste na njega usmerili vašu pažnju i svest, osetio je vašu energiju i jednostavno je imao potrebu da vidi odakle ta energija dolazi.

Isto tako, iako često to ne umemo da definišemo, mnogo puta smo osetili šta neko drugi misli ili kakva energija dominira među grupom ljudi. Sigurno vam se dogodilo da osetite energetski ljude koje lično ne poznajete i da u zavisnosti od toga da li vam njihova energija prija ili ne, odlučite da li ćete sa njima komunicirati. Naravno da mnogo toga govore i izrazi lica drugih ljudi, ali svi znamo da se često susrećemo sa ljudima koji imaju masku vedre osobe, ali da u stvari nose i emituju unutrašnje nezadovoljstvo. Upravo u kontaktu sa takvim ljudima dolazi do izražaja ta suptilnija energija koja se ne da prevariti prividnim stanjem stvari.

Svako može da razvije svoj osećaj za suptilnije energije, ako malo na tome poradi. Prva stvar je da počnemo da obraćamo pažnju. Jedna vežbica koja bi u tome mogla da pomogne je da stavimo povez na oči i čepiće u uši i da tako, sa "isključenim" čulom vida i sluha osetimo u kom delu prostorije se nalazi neka druga osoba koja nam pomaže u ovoj vežbi. Ta osoba treba da menja položaj u prostoriji, a naš zadatak je da osetimo njeno energetsko polje i da na osnovu osećaja kažemo gde se ona nalazi u prostoru.

Druga stvar koja može da nam pomogne u razvijanju osećaja za suptilnu energiju je da se mentalno i energetski otvorimo kako bismo bili prijemčivi za sve što se oko nas dešava, a posebno za energiju koju možemo da dobijemo od drugih ljudi. Mnogi se plaše ovakve vrste otvaranja, jer smo tako na neki način nezaštićeni, otvoreni kako za pozitivne vibracije iz okruženja, tako i za negativne. Iz tog razloga mnogi ljudi namerno u sebi gase sposobnost da osećaju druge ljude, da primećuju energetske promene koje se oko njih dešavaju.

Međutim, na taj način sami sebi uskraćujemo da osetimo život u svoj njegovoj punoći i čarobnosti. Možda i jeste istina da možemo da budemo povređeni kada smo preterano otvoreni, ali isto tako, tek tada imamo i mehanizme kojima svoju unutrašnju energiju puštamo da se obnavlja, čisti i transformiše u ono što mi želimo. Ako smo zatvoreni, u nama se samo taloži teška energija, energija stagnacije, koja nikome ništa dobro nije donela. Tek slobodno proticanje vibracija, pa makar one nekad bile i negativne, nam obezbeđuje životnost i poletnost kakvu zaslužujemo.

Izvor: Manja Mitić, Sensa Magazin

The universe has no fixed agenda.

“If you obsess over whether you are making the right decision, you are basically assuming that the universe will reward you for one thing and punish you for another. The universe has no fixed agenda. Once you make any decision, it works around that decision. There is no right or wrong, only a series of possibilities that shift with each thought, feeling, and action that you experience. If this sounds too mystical, refer again to the body. Every significant vital sign- body temperature, heart rate, oxygen consumption, hormone level, brain activity, and so on- alters the moment you decide to do anything… decisions are signals telling your body, mind, and environment to move in a certain direction.” Deepak Chopra