Nase prirodno pravo da sijamo u svom punom sjaju!

Zar ne bi bilo divno da smo uspesni u svemu cega se latimo? Zar ne bi bilo divno da je svaki dan ispunjen uspehom? Zar ne bi bilo divno da u svemu sto nam se desava pronadjemo radost i duboki smisao?

Ako ste citajuci ove upitne recenice  tiho u sebi davali pozitivan odgovor, to je prirodno. Potpuno je normalno da zelimo da smo uspesni, radosni i da nadjemo smisao u onome sto nam se dogadja. Kao sto nase bice ne razmislja o tome da li je u redu da dise vec mi jednostavno disemo. Nikada se ne bavimo pitanjem da li vazduha ima dovoljno za sve i da li ce mozda nasim udahom neko biti uskracen za kolicinu vazduha koju smo za sebe prigrili. Mi jednostavno disemo zato sto postojimo, zato sto je to prirodan proces. I zaista bi bilo divno da i uspeh posmatramo na isti nacin.

Dolaskom na ovaj svet dobili smo beskrajnu mogucnost da disemo, da volimo  i da se razvijamo. Uspeh je ono sto nam je dato samom cinjenicom da postojimo. Da nije tako ne bi bilo ni potrebe da budemo deo ovog cudesnog procesa koji zovemo zivot. Ziveti znaci razvijati se, cvetati i siriti svoje granegrleci prilike, radosti i prosperitet. Svi zasluzujemo uspeh samom cinjenicom da smo tu i sto pre osvestimo lakse ce nam biti da ga prepoznamo u svakom trenutku. Uspeh nije ono sto tek treba da se desi. Uspeh je ono sto se desava sada. Uspeh je sve ono sto je ucnilo da danas budemo ono sto jesmo i svaki onaj korak naseg puta kojem cesto umemo da damo etiketu "greska" jeste isto tako deo sire slike naseg rasta i predstavlja jos jedan kamencic u mozaiku zivotnog uspeha koji stvaramo.

GLEDAJMO NA ZIVOT KAO NA NEPONOVLJIVI DAR KOJI NAM JE DAT SA CILJEM DA IDEMO NAPRED

Bilo bi divno i korisno prihvatiti ovu ideju jer vera da je zivot sam po sebi uspeh cini da nam, bas kao i disanje, uspeh postane prirodan proces. Ne razmisljajmo o tome da li ga ima dovoljno za sve, da li smo dovoljno sposobni da ga ostvarimo i da li je mozda nase vreme za uspeh proslo. Gledajmo na zivot kao na neponovljnivi dar koji nam je dat sa ciljem da idemo napred. 

Kako god da se u ovom trenutku osecate, sta god da se u zivotu dogodilo, koliko god puta da ste bezuspesno pokusali da svoj zivot ucinite boljim i lepsim - ne odustajte! Ne odustajte od zivota i osvestite cinjenicu da su sve iskustva kroz koja ste prosli citavo jedno bogatstvo. 

Nekada je potrebno da mnogo vode protece da bi od zrna peska nastao prelepi biser. To je proces koji moze da potraje ali rezultat je ono u sta je vredelo verovati. Nikada ne znamo sta moze da dodje, sta moze da se dogodi ili sta bi bilo kad bi bilo. Zato je vazno i korisno da se setimo kako je svaki trenutak sma po sebi uspeh i da uvek imamo snagu da nastavimo da koracamo dalje. Setite se svih onih prica o uspesnim sportistima koji su pred svoj najveci uspeh razmisljali o tome da odustanu. Ali su ipak iz nekih neobjasnjivih razloga nastavili. Sigurno ste mnogo puta culi kako je stotine "bezuspesnih" pokusaja bilo potrebno pre nego sta je nastala sijalica ovakvu kakvu danas znamo. Ono sto je sve najuspesnije umetnike, pronalazace, sportiste dovelo do vrhunskih rezultata jeste bila upornost, vera i to sto nisu odustali.

Znajte da je svaki naizgled bezuspesan pokusaj samo je jedan, vise nego potreban, deo u ukupnoj kreaciji vaseg licnog uspeha. Znajte da ste vec sad biser, a secanje na zrno peska je samo podsetnik da zivot jeste cudo i da je svaki njegov segment samo vestina i dodatna snaga koja nam je bila potrebna da dozivimo svoju velicanstvnost i zasijamo u svom punom sjaju!

Tekst: Sinisa Ubovic za Sensa Magazin, mart 2014

Nase reakcije nas definisu

Kada vas je neka osoba poslednji put iznervirala? Pre neki dan? Maločas?

Hteli da priznamo ili ne, ne prođe dan a da za neku svoju frustraciju okrivimo druge ljude. "Oni" nas iritiraju, rade pogrešno svoj posao, nisu kompetentni, nepristojni su, loši su vozači, prespori su, dosadni, bezosećajni...

Ukoliko nastavimo da ovako reagujemo na ljude, da nam misli budu "po difoltu nameštene", bićemo uvek besni, uvređeni, povređeni, razočarani i nećemo videti kraj ovim našim frustracijama.

A problem nije u drugima. Drugi ljudi nikada nisu krivi.

U knjizi američke zen autorke Charlotte Joko Beck "Svakodnevni zen", Leo Babauta otkrio je ovu poučnu životnu lekciju - problem je u našoj reakciji.

Mi ne možemo da se odbranimo od činjenice da će neko prema nama biti nepristojan, prost, nevaspitan. Nekad će se to desiti i više puta na dan. Međutim, iako ne možemo da zaustavimo druge u njihovoj nameri da nam se na taj način obrate, mi možemo da promenimo način na koji ćemo odreagovati.

U momentu kada budemo naučili da reagujemo smirenije, uzdržanije..., bićemo srećniji. Sa osmehom i reakcijom koja će biti više saosećajnija, možda uspemo i da transformišemo druge ljude. Leo nam daje nekoliko saveta kako da reagujemo smirenije:

• Kada primetite da počinjete da se osećate frustirano, uvređeno, besno... napravite pauzu. Udahnite duboko.
• Ne reagujte. U besu svaka reakcija je pogrešna.
• Hajde da proanaliziramo ideju koju imate o tome kako bi drugi trebali da se ustvari ponašaju. Shvatate li da se, dok god se držite te ideje i tih misli, zapravo, udaljavate od stvarnosti. Pokušajte da uskladite realnost sa svojim očekivanjima.
• Bacite svoja očekivanja u "okean".
• Smejte se. Prihvatite da je osoba koja stoji ispred vas ali i vi, samo čovek.
• Reagujte sa više saosećanja. Kada prestanete da krivite drugu osobu za to što nije odreagovala "perfektno", tek tada možete da odgovorite odgovarajuće i sa više emocija. Prihvatanjem stvarnosti ne znači da niste preuzeli ništa - to znači da ste "otpustili" frustraciju. Tada možete da odreagujete kako treba, i sa većom kontrolom reči i dela.

Zato, otpustite frustraciju, nasmešite se i reagujte s više osećanja. Druga osoba, koliko god neprstojna bila, takvu vašu reakciju neće očekivati.

Video na tu temu napravila je i Vina sa sajta Ratnika svetlosti: https://www.youtube.com/watch?v=Dd0_7ycj6bk

Tekst priredila: Ana Dodig za Sensa magazin

Foto: Stocksy

Univerzum satkan od energije

Naučna istraživanja konačno priznaju ono što su šamani i drevne civilizacije širom sveta odavno znali - da je energija u osnovi sveg postojanja i da sva energija dolazi iz istog Izvora. Eksperimenti iz oblasti subatomske fizike pokazuju da razni oblici energije reaguju na ljudsku svest i da menjaju svoj izgled i ponašanje pod uticajem spoljašnjih faktora. Od toga ko posmatra ponašanje najsitnijih čestica i njihovo subatosmsko strujanje zavisi i kako će se one ponašati i šta će iz njih nastati. To je dokaz da naše posmatranje, odnosno ljudska svest ima direktni uticaj na njihovo ponašanje. U prilog ovome govori i dobro poznati eksperiment koji je izveo doktor Masaru Emoto koji je kroz niz fotografija prikazao kako naše misli i emocije utiču na energiju vode i menjanju njenu fizičku strukturu. Misli, osećaji i sve druge, više kognitivne funkcije povezane su s kvantnim informacijama koje istovremeno pulsiraju kroz naš mozak i telo. Ljudska percepcija je rezultat međusobnog delovanja subatomskih čestica našeg mozga i mora kvantne energije. Doslovno - to znači da smo u rezonanci sa svetom koji nas okružuje.

Kvantni fizičari su dokazali da je čovek na svom najelementarnijem nivou energetski naboj. Svaka živa stvar je zapravo skup energija u beskrajnom polju energije koja je povezana sa svim drugim stvarima u svetu. Pulsirajuće energetsko polje je suštinski pokretač našeg bića i naše svesti. Poslednjih godina i naučnici tvrde da postoji životna sila koja prožima ceo svemir, a koju neki nazivaju kolektivna svest, Izvor, Ljubav, a religiozni ljudi bi rekli da je to Bog. Smisao je u tome da je sve nastalo iz ove energije i da ona predstavlja najbržu i ujedno najsuptilniju vibraciju koja postoji.

Ovu energiju neviđenog potencijala i snage mi ne možemo da osetimo u potpunosti, jer naš molekularni i spiritualni sistem nije "dizajniran" tako da izdrži energiju tolike snage. Frekvencija vibracija materijalnog sveta je niska, pa zato naše fizičko telo dobija samo onu količinu životne energije koju smo u stanju da podnesemo. Ipak, interesantno je da mi možemo da pojačamo svoje kapacitete i da se otvorimo za veći protok životne energije. U tom smislu je neophodno da radimo na sebi i da pripremimo i dovedemo u sklad naš um i telo kako bismo otvorili svoje energetske kanale za prijem i protok ove izuzetno isceljujuće i okrepljujuće sile. Postoje brojne tehnike koje mogu da nam pomognu na tom putu kao što su: reiki, prana healing, theta healing, joga, Rekonekcija, rad sa kristalima i mnogi drugi.

Svi ljudi imaju sposobnost da osete energije koje spadaju u fizički domen, ali je vrlo malo onih koji su svesni spiritualne, suptilne energije. Međutim, sama činjenica da mi ne vidimo i ne osećamo ultravioletne zrake ne znači da oni ne postoje. Isto važi i za suptilnu energiju. Na žalost, ne postoji aparat kojim bi mogla da se detektuje Životna sila koja ćelije čine živim, ali je eksperimentima utvrđeno da je telo za 21 gram lakše kada duša napusti telo.

Energija je u osnovi svih nivoa našeg bića, kako fizičkog, tako i mentalnog, emotivnog i duhovnog. Energija je u biti svih naših misli i emocija i konstantno cirkuliše kroz naš slojeviti energetski sistem. Fizičku snagu dobijamo iz hrane, vode, i generalno iz fizičke sredine, a emotivnu i mentalnu energiju razmenjujemo sa drugim ljudima. Takođe, na naše mentalno i emotivno biće uticaj ima i kolektivno nesvesno.

Naša lična vibracija predstavlja skup mnogih vibracionih sistema i kanala koji su u nama i oko nas i zavisi od toga šta jedemo i pijemo, ali još više od toga kako razmišljamo, šta osećamo. Takođe, drugi ljudi, kao i sve što nas okružuje utiče na naš energetski sistem i mi upijamo i procesuiramo tu spoljašnju energiju.

Postoji mnogo načina da razvijemo osećaj za suptilnu energiju, ali je u osnovi svega svesnost. Bez razvijene svesnosti ne postoji način da upravljamo tim najsuptilnijim delom svog bića. Da bismo razvili svoju svesnost potrebno je da pre svega osetimo sopstveno prisustvo, odnosno da postanemo svesni sami sebe i svega onoga što čini naše biće. Veliki duhovni učitelj Ekart Tol predlaže da uradimo vežbu koja će nam pomoći da osetimo svoje unutrašnje telo, odnosno svoje unutrašnje energetsko polje. Potrebno je da zatvorimo oči i da svu pažnju usmerimo na telo, da ga osetimo iznutra. Da osetimo impuls života u svim delovima svog tela, nogama, rukama, stomaku... Ako se dovoljno usredsredimo osetićemo tanano energetsko polje kako preplavljuje čitavo telo i unosi život u svaku ćeliju i organ. U ovoj vežbi je potrebno da osetimo to jedinstveno energetsko polje koje čini bit našeg postojanja, a ne da o njemu razmišljamo. Što više pažnje posvetimo ovom osećaju, to ćemo biti svesniji svoje prave izvorne suštine.

Da bismo osetili suptilne energije, prvo moramo da budemo svesni činjenice da spiritualna energija postoji. Spiritualnu energiju nije jednostavno osetiti, kao što je to slučaj sa ostalim oblicima energije koje osećamo sa svojih pet čula. Ono što primećujemo je ono čega smo svesni, i obrnuto - ono čega smo svesni u stanju smo i da primetimo. Isto je i sa suptilnim energijama.

Svi mi smo osetljivi na suptilne energije, ali smo vremenom zaboravili kako da ih primećujemo i interpretiramo. Sigurno ste i sami puno puta osetili tuđu suptilnu energiju, samo što tome niste pridavali pažnju. O tome svedoče situacije kada, na primer, gledate vozača u susednim kolima, i on se odjednom okrene i pogleda u vas. Šta mislite zašto je to učinio? Zato što je osetio da ste na njega usmerili vašu pažnju i svest, osetio je vašu energiju i jednostavno je imao potrebu da vidi odakle ta energija dolazi.

Isto tako, iako često to ne umemo da definišemo, mnogo puta smo osetili šta neko drugi misli ili kakva energija dominira među grupom ljudi. Sigurno vam se dogodilo da osetite energetski ljude koje lično ne poznajete i da u zavisnosti od toga da li vam njihova energija prija ili ne, odlučite da li ćete sa njima komunicirati. Naravno da mnogo toga govore i izrazi lica drugih ljudi, ali svi znamo da se često susrećemo sa ljudima koji imaju masku vedre osobe, ali da u stvari nose i emituju unutrašnje nezadovoljstvo. Upravo u kontaktu sa takvim ljudima dolazi do izražaja ta suptilnija energija koja se ne da prevariti prividnim stanjem stvari.

Svako može da razvije svoj osećaj za suptilnije energije, ako malo na tome poradi. Prva stvar je da počnemo da obraćamo pažnju. Jedna vežbica koja bi u tome mogla da pomogne je da stavimo povez na oči i čepiće u uši i da tako, sa "isključenim" čulom vida i sluha osetimo u kom delu prostorije se nalazi neka druga osoba koja nam pomaže u ovoj vežbi. Ta osoba treba da menja položaj u prostoriji, a naš zadatak je da osetimo njeno energetsko polje i da na osnovu osećaja kažemo gde se ona nalazi u prostoru.

Druga stvar koja može da nam pomogne u razvijanju osećaja za suptilnu energiju je da se mentalno i energetski otvorimo kako bismo bili prijemčivi za sve što se oko nas dešava, a posebno za energiju koju možemo da dobijemo od drugih ljudi. Mnogi se plaše ovakve vrste otvaranja, jer smo tako na neki način nezaštićeni, otvoreni kako za pozitivne vibracije iz okruženja, tako i za negativne. Iz tog razloga mnogi ljudi namerno u sebi gase sposobnost da osećaju druge ljude, da primećuju energetske promene koje se oko njih dešavaju.

Međutim, na taj način sami sebi uskraćujemo da osetimo život u svoj njegovoj punoći i čarobnosti. Možda i jeste istina da možemo da budemo povređeni kada smo preterano otvoreni, ali isto tako, tek tada imamo i mehanizme kojima svoju unutrašnju energiju puštamo da se obnavlja, čisti i transformiše u ono što mi želimo. Ako smo zatvoreni, u nama se samo taloži teška energija, energija stagnacije, koja nikome ništa dobro nije donela. Tek slobodno proticanje vibracija, pa makar one nekad bile i negativne, nam obezbeđuje životnost i poletnost kakvu zaslužujemo.

Izvor: Manja Mitić, Sensa Magazin

Kako pronaci srecu tamo gde je nema?

"Ne možemo da očekujemo da se svet promeni da bismo mi konačno postali zadovoljni, ne treba da čekamo da se promene političari, zemlja u kojoj živimo ili ponašanje naših najbližih da bismo mi konačno bili srećni. Jedino što možemo jeste da menjamo sebe i da upravo u sebi potražimo rešenje, putokaz ili snagu. Ukoliko želimo da budemo srećni, jedino mesto na kom možemo da potražimo sreću jeste unutar nas samih. Ali kako pronaći sreću u sebi ako u ovom trenutku nismo srećni? Kako pronaći nešto za šta u ovom trenutku mislimo da ga nema? Na koju stranu se zagledati i šta praktično znači pronaći svoju unutrašnju sreću?

Prvi korak ka otkrivanju unutrašnje sreće jeste definisanje sopstvenih potreba. Kao što ni auto ne može da stigne do cilja ukoliko u njemu nema goriva isto tako i mi ako dugo ne dobijamo ono što nam je potrebno, polako zaboravljamo ko smo, sve teže nam je da stignemo do odredišta. Zaboravljamo da su sreća i radost suština našeg postojanja. Da bismo ponovo iskusili upravo tu sreću i radost, važno je da razmislimo o svojim stvarnim potrebama. Važno je da pronađemo način da obezbedimo sebi zadovoljenje tih naših potreba.

Divno je biti tu za druge, divno je činiti druge srećnima, divno je biti na raspolaganju onima kojima je naša podrška potrebna, ali najvažnije od svega je da pri svemu tome ne zanemarimo sebe i sopstvene potrebe. I mi kao i svi drugi zaslužujemo pažnju, odmor i negu. Svi zaslužujemo ljubav i podršku. Ukoliko je ne nalazimo, jedina osoba kojoj možemo da se obratimo da bismo sve to dobili, jesmo upravo mi sami. Kada ste poslednji put pohvalili sebe zbog nečega što ste uradili? Kada ste poslednji put počastili sebe od zarade koju ste primili? Kada ste poslednji put stavili svoje potrebe na prvo mesto? Razmislite o ovome i sledeći put kada se nađete u situaciji da učinite nešto što prelazi granice vaših snaga i želja, zapitajte se: "Da li je ovo što upravo radim zaista ono što želim u ovom trenutku da radim?" Ukoliko je vaš odgovor NE, razmislite o onome što bi vas istinski u tom momentu usrećilo. I učinite upravo TO što bi vam vratilo osmeh na lice!"

Autor: Siniša Ubović

Ti si ono o cemu razmisljas najveci deo vremena

"Profesor Gruden otisao je i korak dalje u objasnjavanju sinhroniciteta i rekao mi je da sve sto nam se dogadja u zivotu zapravo sami reziramo. Ne samo pozitivne stvari nego i ruzne. Bilo zato sto smo mazohisti ili zelimo da kaznimo sebe zbog osecanja krivice ili zelimo da se dovedemo u losu situaciju kako bismo ispitali svoje sposobnosti resavanja takvih situacija... Profesor mi je ispricao anegdotu o tome kako se poznati milijarder Rokfeler obogatio. Kupio je jabuku za cent, dobro je obrisao i prodao za dva centa. Potom je kupio dve jabuke, obrisao ih i prodao za cetiri centa. Kada je vec sakupio nekoliko kilograma jabuka, umrla mu je bogata tetka i ostavila nasledstvo. Poenta te anegdote nije u tome da je covek slucajno imao srece , rekao mi je smejuci se, nego da je krenuo sam, otpocetka vodjen snom o bogatstvu, pa je tu srecu izazvao. Cesto mislimo da se sreca dogadja nekom drugom i mislimo da je nismo zasluzili, ali ona je vec tu, samo treba da se odlucimo i ugrabimo je."