Pazite na rečnik!

Da li ste ikada obratili pažnju na fraze i izraze kojima opisujete neku situaciju ili cilj pred sobom? Da li ste razmišljali o tome da male razlike u načinu izražavanja mogu da stvore velike razlike u stavu prema nekoj pojavi i da time mogu da odrede celokupan dalji ishod. Evo odmah ću da pojasnim na šta mislim… Toliko puta u govoru koristimo reči koje nas automatski onesposobljavaju i stavljaju u pasivan položaj. Govorimo, na primer, da je nešto “katastrofa”, “strašno”, “užas”. Govorimo “ne mogu”, “moram”, “nadam se da”… To su sve izrazi koji nas stavljaju u podređen položaj u odnosu na situaciju i predeterminišu naše dalje ponašanje. U ovom tekstu ću pisati o tome da kada umesto ovih fraza, koristimo izjave koje će nam dati moć da možemo da preokrenemo situaciju.

Jedan od najčešćih načina da opravdamo situaciju u kojoj smo se našli je da kažemo da nismo mi krivi za to što nam se desilo. “Nisam kriv zato što sam ostao bez posla”, “nisam kriv zato što nemam slobodnog vremena”… Prvo, suludo je u svakoj situaciji tražiti krivca. Ako se brzo pomirimo sa nastalom situacijom, imaćemo više vremena da se posvetimo njenom rešavanju. Zato kada se dogodi neka negativna situacija, umesto da se pravdate da niste krivi, preuzmite odgovornost i pristupite rešavanju. Kažite: “Ja sam odgovoran zato što sam ostao bez posla”, “Ja sam odgovoran zato što nemam vremena”. Time ste sa pozicije jadikovanja i kukanja prešli u poziciju kada tražite rešenje bez dodatnog otežavanja u vidu samosažaljenja.

Često u svakodnevnom govoru koristimo fraze kao što su “ne mogu” ili “moram”. Na primer, “ne mogu da se danas vidim sa tobom jer…” ili “moram da odem na rođendan na koji mi se ne ide jer će se prijatelji naljutiti na mene ako ne dođem”. Nemojte da koristite ove izraze jer oni jednostavno nisu tačni! Nije tačno da ne možete da se vidite sa prijateljem, nego je to vaš izbor da se ne vidite. Zamislite da taj prijatelj treba da vam donese sto hiljada evra. Da li i tada ne biste mogli da se vidite sa njim? Nije tačno da morate da idete negde gde ne želite da odete. Ništa vam se neće desiti ako ne odete. Ali da ostavimo na stranu to što korišćenje navedenih izraza ne odgovara istini. Mnogo veći problem je to što nas njihovo korišćenje unapred stavlja u bezizlaznu situaciju. Kada kažemo “ne mogu”, naša podsvest to tumači kako smo slabi. Ako kažemo da nešto ne možemo, onda to nikada i nećemo uraditi. Zato je mnogo bolje da umesto “ne mogu”, koristite “neću”. Neću više odgovara istini, a sa druge strane vam stavlja do znanja da je to vaš izbor da nešto nećete i pokazuje da vi imate kontrolu nad situacijom. Isto je i sa “moram”. Umesto već unapred rešene situacije koja nam ostavlja prostora jedino da se žalimo na situaciju kada nešto moramo da radimo protiv svoje volje, mnogo je bolje da koristimo izraz “mogu”. “Mogu da odem na rođendan, a mogu i da ne odem… izbor je na meni”. Kada imate moć nad situacijom, potpuno je drugačiji način gledanja na stvari, imamo više samopouzdanja, jači osećaj kontrole, izbegavamo osećanje beznadežnosti i bespomoćnosti.

Primetio sam kod drugih, ali i kod sebe da smo skloni da sasvim obične situacije u životu okarakterišemo rečima “katastrofa” ili “strašno”. “Strašno kakva je gužva danas u saobraćaju.”, “Katastrofa kakva kiša pada”… Slažem se da je to deo žargona, ali trebalo bi da se kontrolišemo i trudimo se da izbegnemo ovako pogubne i oštre kvalifikacije za nešto što je sasvim uobičajeno. Naša podsvest neće registrovati da se radi o žargonu, već će registrovati opšti užas i katastrofu o kojoj pričamo.

Tipičan jezik gubitničkog mentaliteta predstavljaju i izrazi “nadam se” i “samo kada bi”. “Nadam se da će biti bolje”, “Nadam se da ću dobiti povišicu plate”, “Samo kada bih imao više vremena u toku dana…”. Korišćenjem ovakvih izraza se stavljate u pasivan položaj iščekujući da će nešto da se desi što nije u vašoj moći. Time prestaju sve mogućnosti da bilo šta promenite, da uradite nešto što će da promeni situaciju. Na primer, za povišicu plate možete da pitate šefa, a pre toga da se potrudite da on shvati kako vi stvarno zaslužujete veću platu i da je srećan što radite sa njim. Vreme uvek možete bolje da organizujete i da stvorite prostora za željene aktivnosti. Zato umesto “nadam se” i “samo kad bi”, koristite “znam”. “Znam da će biti bolje”, “Znam da ću dobiti povišicu plate”, “Znam da mogu da imam više vremena u toku dana”.

Sve dok životne situacije tretiramo kao probleme i dok ih kvalifikujemo kao loše i bezizlazne situacije, bićemo nemoćni da ih promenimo. Svaku nastalu situaciju posmatrajte kao priliku da steknete novo i poučno iskustvo. Probleme smatrajte izazovima! Izazovi nas teraju da stalno nalazimo nove pristupe, nove načine za rešavanje situacija. Posle svake rešene situacije bićemo osnaženi, pametniji i iskusniji. Mnogo je bolje da život ne smatramo kao borbu, nego kao avanturu. U borbi nema pobednika, već samo onih koji su manje ili više izgubili. Avantura nosi sa sobom zadovoljstvo prilikom rešavanja situacija. A kada se uplašimo od budućih nepredviđenih situacija, jednostavno sebi treba da pružimo podršku i kažemo da ćemo se izboriti sa svim izazovima. Zato kad god sebe uhvatite da izgovarate ove gubitničke, onesposobljavajuće fraze, zastanite, pa preformulišite rečenicu. Otvorite sebi mogućnost da se uspešno izborite sa svakom situacijom.

 Tekst preuzet sa: tajna.rs

Prihvatite odgovornost za svoj život

Često razmišljam o tome kako većina ljudi nije spremna da prihvati činjenicu da su sami odgovorni za sve što im se dešava u životu. Iako su čitali knjigu Tajna, ili gledali film, iako uveravaju sebe da veruju u zakon privlačenja, i dalje su u stanju da se žale na neke više sile koje im ne dozvoljavaju da napreduju u životu.

Ranije nisam ni primećivao to stalno kukanje. Nekako mi je bilo normalno da ljudi kukaju i da se žale kada im nešto nije po volji. Ali sada, kada sam spoznao drugačiji način razmišljanja, strahovito mi smeta kada se neko žali. Naučio sam i da ne privlačim često takve situacije, ali desi se ponekad da i meni nepoznata osoba iz čista mira priđe i krene da kuka na svoju zlu sudbinu. Vaspitan sam tako da budem ljubazan prema svima i mislim da to zaista jeste vrlina. Ali u ovakvim situacijama ne postoji ljubazan način da prekinete tužnu priču, a da ne ispadnete bezosećajni, surovi, loši.

Nedavno se jedan dekica u čekaonici kod lekara zaleteo ka meni da me pita nešto. Nije mu smetalo što ga pre toga nisam ni pogledao, ni to što imam slušalice u ušima. Ljubazno sam se nasmešio i skinuo slušalice očekujući pitanje. Postavio je najopštije moguće pitanje, kao uvod u svoju tužnu priču. Odmah je nastavio sa istorijom svoje bolesti i šta mu je lekar rekao, pa šta je onda on njemu odgovorio, pa kako mora da kupi lekove, a ne može da ih dobije na recept i da mu je penzija 16.000 dinara. Kada je došao do penzije, rešio sam da prekinem razgovor i slagao sam kako ga ja potpuno razumem iako ja imam platu od 200.000 dinara i kako preko interneta zarađujem još toliko. On se zbunio, kiselo se nasmejao, rekao “svaka čast” i okrenuo na drugu stranu.

Koliko god vama sada izgledalo surovo i bezosećajno, ja nisam smeo sebi da dozvolim ometača u vidu dekice koji traži sažaljenje. Svi mi moramo da se okrenemo pozitivnim stvarima i pozitivnim primerima. Moramo da pronađemo način da ne završimo isto kao pomenuti dekica.

Da li možete da prihvatite činjenicu da ste sami odgovorni za sve što Vam se dešava? Baš sve!

Možda još uvek ne verujete da je tako. I ne morate da verujete, ali, bar do kraja teksta, prihvatite ovo kao činjenicu. Kada to stvarno budete shvatili i prihvatili, desiće se ogromne promene.

Niko nije kriv

Nemojte da pomislite da treba da preuzmete odgovornost da biste se osećali krivi zato što ste privukli neki događaj. Niko nije kriv. Iako ste privukli nešto loše, niste Vi krivi. Radili ste kako ste tada najbolje znali. Sada znate bolje i više. Sada znate da sami privlačite događaje, pa ćete se kloniti negativnih misli i osećanja da Vam se ne bi dešavale negativne stvari.

Ja imam kontrolu

Zar nije najbolje kada sami imate kontrolu nad svojim životom? Vi određujete šta ćete da radite, čime ćete da se bavite, šta će vam se događati, kako ćete se osećati… Ako smatrate da su spoljašnji događaji izvan vaše kontrole, osećate se tužno i bespomoćno. Ima li goreg osećaja nego biti bespomoćan?! Ali ako kažete sebi: “Da, ja sam uzrok. Daj da vidim kako mogu da promenim situaciju”, onda automatski dobijate kontrolu. Ako ste nešto privukli, onda sigurno možete i da ga se oslobodite.

Kada prihvatite odgovornost, više niste žrtva. Znam da je mnogima u podsvest usađeno da budu žrtve. Kao mali su najviše pažnje dobijali kada su bili bolesni ili povređeni. Onda se vremenom izgradio podsvesni program koji kaže: kada ti treba pažnja, ti se pravi da si jadan i ugrožen. I tako mnogi prožive svoj život glumeći žrtvu i očekujući pažnju drugih zbog toga što su jadni i bespomoćni. Ne, ja neću to! Ja hoću da maksimalno utičem na svoj život i zato preuzimam odgovornost!

Tako je moralo da bude

Do sada smo mnogo puta pominjali da se sve dešava s nekim razlogom. Kada budete prihvatili odgovornost za događaj, počećete da tražite i razlog njegovog nastanka. Shvatićete da je to što se desilo sigurno nastalo radi nekog višeg dobra, da vas nauči nekoj životnoj lekciji, da vam ukaže put za kasnije. Dakle, situacija koju ste doživeli je morala da se dogodi da biste kasnije postigli nešto više, bolje, drugačije… Koliko god vam se činio težak i bolan događaj, sigurno iz njega mogu da se izvuku neke pozitivne pouke. Samo je na Vama da li ćete to uraditi ili ne.

Ništa negativno ne mogu da privučem

Kada imate u vidu sve što je napisano, onda možete da izvučete zaključak da, u stvari, ništa negativno i loše ne možete da privučete. Sve što Vam se dešava je dobro i pozitivno! Možda će neka situacija izgledati katastrofalno drugima, ali ne sme i Vama tako da izgleda. Vi znate da svaka situacija nosi nešto dobro, da Vas svaka situacija uči nečemu novom, da je to prilika da promenite neke stvari u životu, da krenete drugačije ispočetka, da radite, napredujete, budete bolji i srećniji.

Razmislite samo koliku moć imate! Samo treba da kažete: “Da, to sam ja privukao! Odmah ću da ga se rešim!”

Tekst preuzet sa: tajna.rs